Vasiljević Saša

Postoji nešto što bi mogli nazvati nedovršena poetika, a već dovoljno snažna da se vrhovi ne mogu ni naslutiti. Karavađo, ratnik svetlosti, onaj koji iz senke svoga bića otima poslednje tragove duha renesanse, Žeriko, “apostol”, koji najavljuje novo doba, Modiljani ,“jurodivi” vesnik univerzalne lepote i Baskijat, poslednji revolucionar, pesnik nadolazeće generacije umetnika.